Bila sam danas u svom bivšem komšiluku. Sunčan dan. Skupio se komšiluk pred zgradom da se što 'no kažu malko izogovaramo...mislim...znate na šta mislim. A kad smo već tu, jel', daj da mi u'vate jedno mače od ovih mačaka kanarki (tako moja tetka kaže za mačke koje rondaju po smeću, kontejnerima, kantama... (bunjevački "kana" = "kanta". Moja tetka inače za ženske osobe koje rade u poljoprivredi kaže "njivarke" - ne, ne, ne ništa podrugljivo, tako kaže i za sebe kada se nadje u stanovitim poljoprivrednim situacijama). Al' ništa od mačeta. Pobeže. Divlje. Nema šanse. Pobeže mače i ostavi prostora za tužnu priču koju mi ispriča jedna komšinica. Naime, jedna od mojih bivših komšinica je uzela to mače sebi, to je ona komšinica koja mi je dveeeee godine objašnjavala svoju želju da želi jedno malo mače, jako jako jako jako želi...ali eto. Živi sama. Uglavnom. Penzionerka. Uredna, skromna, pedantna, sjajna domaćica - raj za mače...Ali avaj...Posle par dana sin dotične bivše komšinice koji povremeno navraća kod majke poče da kašljuca i...mače u kantu...ili kanu...Po kratkom postupku.
Sve razumem ali volela bih samo jedno još da znam gde je ono dugme gradjansko-ekološke svesti osoba iz generacije moje bivše komšinice koje kad je na "on" daje informaciju da je na snazi odgovornost da se nešto učini sa igračkom zvanom mače kad ga već imaš u rukama i kad nisi dovoljno odrastao da pre nego što ga pokupiš ispred zgrade znaš jesi li u mogućnosti da ga spaseš ili ne, da se učini nešto...hm...recimo...da odneseš tu istu "igračku mače" na sterilizaciju (pošto to ustvari nije baaaš mače - do februara će biti taman...) sačekaš da se oporavi i onda ga, AKO VEĆ MORAŠ, vratiš na ulicu...
ALI AVAJ,
KO ĆE SE TOGA SETITI?
AKO VEĆ NE MORA!?
KAKO DA SE SETE DANAŠNJI KLINCI KAD SE GENERACIJA MOJE BIVŠE KOMŠINICE NE SEĆA...?
Nemoj da mi neko još kuka na omladinu!
Ako se NJIH NEKO seti spašeni su
ako ne...mani ga Mito!
Нема коментара:
Постави коментар